Emotikonizacija – da li su reči dovoljne?

0

Kako se osećaš?

– Huh… Nemam emotikon da ti opišem.

– Imaš li makar reči?

– Kakve reči???

Emotikon je etimološka kovanica, nastala od engleskih reči „emotion“ i „icon“, i predstavlja metakomunikacioni, slikoviti prikaz facijalne ekspresije ili emocija koji, u odsustvu vidljivog govora tela, služi skretanju pažnje primaocu pisane informacije na neverbalnu komunikaciju, emocije i narav pošiljaoca kako bi se modulirala ili poboljšala njena interpretacija.

s1

Komplikovano? Ukratko rečeno, emotikoni su slikovni oblici naše gestikularne reakcije koju normalno ispoljavamo kada razgovaramo sa ljudima. U virtuelnim, dopisivačkim razgovorima, emotikoni su naši govori tela.

Prvi zvanični, registrovani emotikon, upotrebio je Scott Fahlman sa Carnegie Mellon univerziteta u svojoj prepisci 19. Septembra 1982. godine (što bi negde moglo da znači da je emotikon, nedavno ove godine, proslavio svoj 33. rođendan).

Međutim, da li su emotikoni danas, tokom naše, intenzivno sve dominantnije, online komunikacije, samo pomoćnici u poboljšavanju interpretacije naših poruka ili je napisana reč danas možda izmeštena sa pozicije onog najbitnijeg u komunikaciji, koliki je njihov stvarni značaj i da li smo, usled neizostavnog kontinualnog upotrebljavanja slikovnih emocija, vremenom pomalo otupeli za razumevanje čistih, golih reči, bez emotikonskih dodataka?

Proteklih dana, desetoro dobrovoljaca, pristalo je da budu ispitanici u malom socijalnom eksperimentu online komunikacije. Dobili su zadatak da, u periodu od 24 sata, ne koriste nikakve emotikone, stikere ili kakve god druge interpretativne pomoćnike, koje inače neizostavno koriste u svojoj svakodnevnoj online komunikaciji, da tokom eksperimentalnog perioda zapažaju lična viđenja svojih razgovora ali i reakcije sagovornika koji tokom eksperimentalnog perioda, ako bi, kojim slučajem, primetili nedostatak emotikona, nisu smeli dobijati bilo kakva obrazloženja zašto razgovor izgleda drugačije, kao i da nakon perioda od 24 sata iznesu svoj pogled na bezemotikonsku komunikaciju, ako uopšte i postoji bilo kakva, manje ili više značajna, razlika.

Eksperiment nije trajao planirano dugo. Nije ni bilo neophodno; reakcije na eksperimentalne izglede razgovora javile su se već tokom prvih sati aktivne online komunikacije.

s2„Da li je sve okej?“, „zašto si ljut/a?“, „šta ti je?“ i „da li se desilo nešto, ne zvučiš mi okej?“, bile su reakcije sagovornika vec u prvim desetinama minuta razgovora. Istu emociju delili su i ispitanici, čak i pre početka eksperimenta, imajući na umu i svoj lični pogled na sterilnost i suvoću razgovora u kojima njihovi sagovornici ne koriste nikakve emotikone. Mišljenje da ćemo zvučati preozbiljno, prezvanično, delimično grubo, uvredljivo ili pomalo drsko, uglavnom je ono što i naši sagovornici misle tokom razgovora „bez boja“. Većina napisanog, što bi, u normalnim okolnostima uz neverbalnu gestikulaciju i facijalnu ekspresiju ili uz upotrebu emotikona, bilo jasno tumačeno kao šala ili rečenica houmorskog karaktera, zvučala je grubo. Razgovor sa bliskim ljudima, sa kojima postoji dugostažna online priča, sa sobom je vukao pitanja o razlozima praznina u razgovoru dok je priča sa manje poznatima donosila  strah od nerazumevanja, pogrešnog tumačenja ili povređivanja sagovornikove sujete ili ubijanja raspoloženja za razgovorom.

Komunikacija je, iako možda čak i namerno bogatija rečima, kako bi se predupredilo bilo kakvo pogrešno tumačenje, delovala prazno, neemotivno i nezainteresovano. Nekoliko ispitanika, uočilo je da, svesno braneći sebi korišćenje emotikona, oseća i fizičku inhibiciju facijalnog eksprimiranja osmeha. Razgovori bez emotikona trajali su kraće od prosečnih trajanja razgovora ispitanika sa istim sagovornicima, bilo zbog osećaja sagovornika da nešto nije u redu,  da smeta i da bi bilo bolje povući se, bilo zbog osećaja ispitanika da pričom bez emotikona na neki način kažnjava ili čak povređuja sagovornika.

Emotikoni, unosom vizuelne doze emocija, održavaju raspoloženje i trajanje razgovora jer se često u online komunikacijama upotrebljavaju onda kada  ponestane adekvatnih, pravih reči, ali ne i želje za razgovorom. Potreba za emotikonima veća je u razgovorima sa manje bliskim ili poznatim ljudima, sa namerom da nas emotivno predstavi u boljem, raspoloženijem svetlu, dok je upotreba istih u razgovorima sa bliskim ljudima u nekoj meri i manja; manja utoliko koliko nam je odnos sa istima ostvareniji po pitanju poznavanja međusobnih naravi i temperamenata.

Ono što je takođe značajno uočeno jeste i automatizacija korišćenja emotikona tokom razgovora. Svi ispitanici, primetili su da, tokom intenzivnije brzine toka priče sa sagovornicima, mahinalno koriste emotikone, automatski ih umećući u razgovor iako u svesnosti na umu imaju zadatak zabrane njihovog korišćenja.

Emotikonizacija više nije samo pomagalo u našim pisanim razgovorima koje ilustruje našu emotivnu unesenost priči; emotikonizacija, kao i facijalna ekspresija pri direktnoj, postaje refleks manifestovan u našim virtuelnim razgovorima u prepiskama. Emotikonizacija postaje trend na kojima većina naših današnjih razgovora nalazi svoje temelje svaki put iznova. „Pre reči, pogledaj emotikone“ postaje zakon koji determiniše hoće li nastavka nesmetane komunikacije, bez aktivno uključenog sistema alternativnih tumačenja rečenog, uopšte biti i ako ga bude bilo, diferencira  pravac i tok tog razgovora.

s3Da li budućnost naših komunikacija ide u pravcu očuvanja i negovanja vekovnih tekovina čistim, pismenim ili usmenim, govornim i jezičkim sredstvima, ili u pravcu komunikacija od kojih smo se, milionima godina, velikim naporima odvajali i udaljavali; komunikacijama bez ili, nešto kasnije, sa malo reči a mnogo pokreta, ekspresija i gestikulacija, ako već i danas počinjemo davati primat onome što u razgovoru vidimo naspram onoga što u razgovoru čujemo, pročitamo i pravilno (ili bi makar trebalo pravilno) informaciono procesuiramo?

– Kako se osećaš?

– Huh… Nemam emotikon da ti opišem.

– Imaš li makar reči?

– ???

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Diurnalni biolog, krepuskularni lovac na zalaske i nokturalno škrabalo. U ekvilibrijumu ekscentričan; sasvim običan, hiperaktivni imaginator.

Ostavite odgovor

Send this to friend