Po prvi put u istoriji nauke, naučnici sa londonskog univerziteta (Imperial College London) otkrili su u ljudskom mozgu grupe gena, za koje smatraju da aktivno utiču na naše kognitivne sposobnosti, između ostalog i na: memoriju, pažnju, rasuđivanje, kao i na brzinu obrade informacija.

Istraživači koji su otkrili ove gene (nazvane M1 i M3) kažu da su oni verovatno pod kontrolom glavnih prekidača koji regulišu funkcionisanje čitave mreže gena. Ono što je zanimljivo je da, ukoliko je ova hipoteza tačna i ukoliko možemo da pronađemo te glavne “prekidače”, možemo očekivati da ćemo moći da manipulišemo našom inteligencijom i tako poboljšamo naše kognitivne sposobnosti.

Neurolog Majkl Džonson kaže da je ovo tek početak, prvi korak koji su načinili na tom putu istraživanja našeg mozga, gena i inteligencije. “Ovo istraživanje osvetljava neke gene koji su značajni za ljudsku inteligenciju, kao i način na koji su oni u međusobnoj vezi.”

“Svojstvo kao što je inteligencija je određeno velikom grupom gena koji rade zajedno – kao fudbalski tim koji je sastavljen od igrača na različitim pozicijama…” – kaže Džonson. Kompjuterskom analizom su indentifikovani geni u ljudskom mozgu koji rade zajedno i tako utiču na naše kognitivne sposobnosti i donošenje odluka. Čitavo istraživanje i dobijeni rezultati upućuju na mogućnost manipulisanja ovih gena u cilju modifikovanja inteligencije. Ali trenutno je to samo teorijska mogućnost.

Kada bi se zaista to i ostvarilo, kada bismo bili u mogućnosti da menjamo našu inteligenciju i tako postajemo pametniji, to bi otvorilo i neka etička pitanja. Recimo, ko bi mogao da modifikuje inteligenciju sebi? Samo oni koji mogu to i novčano da priušte? Da li bi neko zloupotrebio tu mogućnost, gledajući samo lični interes koji može po druge biti i štetan? Ako počnemo sa izmenom inteligencije, na čemu ćemo se zaustaviti?

Na kraju krajeva, ovo je jedna vrlo zanimljiva tema, koju nam je podarila nauka. Napredak nauke je neizbežan i neophodan u jednom smislu, ali je isto tako nužno i zapitati se o (moralnim) granicama naučnog istraživanja, kao i o posledicama tih istraživanja. Šta nam donose, a šta nam uzimaju?

Vaši komentari na tekst

O autoru

Egzistiram i u toj egzistenciji jurcam za, po svemu sudeći, nepostojećom suštinom sebe, drugih i prirode. Jurcam poput blesavog psa koji laje na točkove automobila i koji svoju jurnjavu na kraju obično završi pod nekim točkom. Svakog drugog, trećeg dana pomislim da sam je uhvatio, ali svaki put kada otvorim šaku suštine nema.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend