Napomena: Kolumna je bazirana na istinitim događajima

Kada dete ostane bez roditelja nazivamo ga siročetom. Ženu koja ostane bez muža udovicom. Ali kako zovemo majku koja ostane bez deteta?

„Ne mogu da ga zaboravim. Bio je divan prema svima. Dečak pun brige za druge, lepo vaspitan, uvek je hteo da pomogne…”

„Pretrpeo je vršnjačko nasilje?”

„Da… znate, mi Romi ćemo uvek biti diskriminisani od većine. Ovoj užasnoj tragediji delimično je i to bio uzrok”.

„Moguće, ali Vaš sin je bio i osoba sa invaliditetom”.

„To mu je više otežavalo život ‒ izbegavali zbog toga”.

„Pa ipak je bio veoma talentovan i dobar učenik”.

„Vidite i sami da smo imućni. Pružili smo mu dobro obrzovanje. Pohađao je sve ono što je želeo, to jest sve što mu je njegov hendikep dozvoljavao. Zaista je bio pametan, čak je bio i u Vašim novinama kada je dao intervju kao đak generacije”.

Nakon kraće pauze nastavila je da razgovora. Ovo će biti savršena priča, vrlo čitana u sutrašnjem broju! Predosećao je to!

„Znate, postoji jedna jako loša stvar koju sam uradila u životu… Rekao nam je da je ateista. Hajde, i to smo nekako progutali, ali… Igor mi je priznao jednu stvar ‒ bio je gej! I ja to nisam prihvatila. Burno sam reagovala na to priznanje. Čak sam mu govorila da je bolestan, da treba da se leči.

            Kada sam, prilično postiđena, rekla najboljoj drugarici za problem koji imam, ona mi je rekla da mu pružim podršku, da je to što mi je priznao sjajna stvar, sa jedne strane, jer znači da ima poverenja u mene. Ubeđivala me je kako mu je verovatno bilo mnogo teško da skupi hrabrost da mi to kaže. A najmanje što mu je u tom trenutku trebalo bilo je da ga porodica ne podrži”.

„A kako su reagovali otac i ostatak porodice?”

„Veoma loše… muž ga je udarao, vodio ga kod psihologa, dovodio devojke u njegovu sobu da bi mu ‚približio lepotu žene’ i…”

„Kako to mislite da mu ‚približi lepotu žene’?”

„Hteo je da ga Igor gleda dok ima seksualne odnose sa drugim ženama”.

„Vrlo je nerpijatna tema, ali Vašem mužu se od sinovljevog samoubistva gubi svaki trag?”

„Štite ga… znam da ga štite! Neka ga tamo gde jeste”.

„Šta je još radio, pored želje da ga sin gleda dok ima seksualni odnos sa drugim ženama?”

„Pretio mu je da će ga izbaciti iz kuće, čak ga je jednom i ostavio, izbačenog iz kolica, ispred kućnog praga, u dvorištu. Bilo je veoma hladno”.

„I sve zbog toga što je rekao da je homoseksualac?”

„Već sam Vam rekla da ni meni nije bilo svejedno. Ali tako nešto nikada ne bih uradila sinu. Sada se iskreno kajem”.

Sećate li se poslednjih Igorovih reči na ovu temu?”

„Imam ih zapisane. Ostavio mi je pismo pre nego što je izvršio samoubistvo. Znam ga napamet”.

Šta je pisalo u njemu?”

„Hteo sam da me vidiš srećnog, a ti si to odbijala. Moja sreća ne bi bila ono što je za mog oca ‒ da me gledaš u seksualnom činu, pa čak ni da se ljubim ispred tebe kako te, na neki način, ne bih uvredio. Samo sam imao želju da vidiš moj osmeh dok sam u čvrstom i iskrenom zagrljaju svog partnera…”

Ukoliko ste propustili prethodne kolumne „Lice današnjice” možete da ih pročitate ovde.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, 2016; Radosav Vijatov)

Oglašavanje

O autoru

TV voditelj, kolumnista, aktivista za ljudska prava, student Fakulteta za medije i komunikacije. Autor knjige i filma ''Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti''. Član upravnog odbora Fondacije Humanist.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend