Naučnici dokazali da povremeni post nema efekta na gubljenje kilograma

0

Od stare Grčke do nekih vodećih religija u svetu, post se već dugo smatra putem ka duhovnom prosvetljenju. Početkom prošlog veka, post je imao važnu ulogu u medicini; lekari su ga preporučivali za lečenje raznih bolesti, od dijabetesa do epilepsije.

Zahvaljujući popularnosti nekih dijeta, post je odnedavno opet u trendu kad je u pitanju mršavljenje. Svaka od tih dijeta preporučuje različite vrste posta, od toga da se ne jede ništa cela 24 sata do dramatičnog smanjenja kalorija par dana nedeljno. Razlog? Zagovornici povremenog posta kažu da će vam on pomoći da se oslobodite masti, razvijete mišiće, smanjite rizik od karcinoma i srčanih bolesti i čak živite duže. Ali, da li ove dijete zaista daju bolje rezultate od standardnih planova za mršavljenje?

Svi se slažemo da je teško držati dijetu. Pridržavanje plana iz dana u dan izgleda kao da nema kraja i samo je pitanje vremena kada ćemo pokleknuti.

Povremeni post je skoro kao da ste na delimičnoj dijeti. Tu su dani kad se broj unetih kalorija znatno smanjuje, ali za njima dolaze oni kada možete da jedete šta god da poželite (u razumnim okvirima). Ova činjenica privlači mnoge koji žele da drže dijetu.

Mršavi na postu

Evo šta je do sada nauka otkrila kod tri glavne vrste dijeta sa povremenim postom.

Post svakog drugog dana: ne jedete 24 sata a onda narednih 24 sata jedete ,,normalno’’.

Nema dokaza da post svakog drugog dana ima veći efekat od drugih vrsta dijete. O ovoj vrsti dijete su urađene samo tri manje studije, a nijedna od njih nije uključivala i kontrolnu grupu radi poređenja rezultata.

Iako je jedna studija pokazala prosečan gubitak kilograma od 2,5 odsto za 22 dana, učesnici su rekli da su tokom celog ispitivanja u danima posta bili veoma gladni.

Modifikovani post: unosite četvrtinu kalorija koje su vam dnevno potrebne (oko 500) dva dana nedeljno koji nisu jedan za drugim a jedete normalno ostalim danima.

Postoje tri studije o modifikovanom postu na osobama sa viškom kilograma i gojaznim osobama koje imaju grupu za poređenje (ili 1.200-1.500 kalorija dnevno ili tri četvrtine dnevnih kalorijskih potreba). U samo jednoj od ovihstudija je ustanovljeno da je grupa na postu smršala za 4,1 odsto više od grupe za poređenje.

Nivo šećera u krvi se nije značajno razlikovao kod grupe na postu i grupe za poređenje u svim ovim studijama, ali je nivo insulina bio manji kod grupe na postu u dve studije. (Visok nivo insulina podstiče organizam da čuva više masti, naročito oko struka.)

Vremenski ograničen unos hrane: ovaj obrazac dijete produžava noćni post sa 12 na 20 časova tako da imate manje vremena da jedete pa zato imate manji broj obroka u toku dana.

Urađene su dve manje studije o vremenski ograničenom unosu hrane kod ljudi. U jednoj od njih, 29 muškaraca sa normalnim indeksom telesne mase su dve nedelje poštovali noćni post od 11 ili više sati a zatim dve nedelje sledili redovan raspored obroka. Tokom perioda posta su izgubili 1,3 odsto više kilograma nego u kontrolnom periodu.

Druga studija se bavila uticajem samo jednog obroka dnevno, i to popodne, tokom osam nedelja kod 15 odraslih osoba sa zdravim indeksom telesne mase i ustanovila da su izgubili 2,1kg masti u poređenju sa činjenicom da nisu ništa smršali kad su isti broj kalorija podelili na tri obroka dnevno. Kao što je i bilo za očekivati, kad su jeli jedan obrok dnevno, učesnici su bili mnogo gladniji ujutro.

Bez očiglednih prednosti

Iz svega navedenog se može zaključiti da dijete koje podrazumevaju povremeni post nisu ništa bolje od smanjenja unosa kalorija na dnevnom nivou kada je u pitanju mršavljenje ili zdravlje. Pregled svih istraživačkih studija koje su poredile povremeni post sa dnevnim smanjenjem kalorija je otkrio da su u grupama na povremenom postu ljudi izgubili 3 do 8 odsto telesne težine tokom tri do 24 nedelje, dok je dnevno smanjenje unosa kalorija dovelo do mršavljenja za 4 do 14 odsto tokom šest do 24 nedelja.

Gubitak masti i nivo insulina i šećera u krvi takođe nisu bili ništa bolji kod grupa na povremenom postu nego kod grupa sa dnevnim smanjenjem unosa kalorija.

U studijama na zdravim odraslim osobama nisu primećeni nikakvi štetni efekti povremenog posta. Međutim, ove studije su rađene na malim grupama ispitanika i to kratkoročno. Istraživanja se takođe nisu bavila uticajem povremenog posta na navike u vežbanju, kvalitet sna i kvalitet ishrane. Sigurno je da je nemoguće da zadovoljite sve svoje potrebe za hranljivim materijama preko samo jednog obroka dnevno, što dovodi u pitanje dugovečnost takve ishrane i čak je čini rizičnom.

Ako imate neki zdravstveni problem, uzimate lekove, imate dijabetes ili probleme sa kontrolom šećera u krvi, imate manje kilograma nego što bi trebalo ili imate istoriju poremećaja u ishrani, posavetujete sa svojim lekarom pre nego što krenete na dijetu koja podrazumeva post. Ako ste trudni ili dojite, povremeni post nije dobra dijeta za vas.

Potvrđuje se da povremeni post podstiče mršavljenje i poboljšava metaboličke parametre, ali nije jednako uspešan kao provereni metod umerenog smanjenja unosa kalorija an dnevnom nivou.

Ograničavanje vremena koje provodite u jelu putem povremenog posta može da vam pomogne da unesete manje kalorija i vremenom dovodi do gubitka kilograma. Sve zavisi od toga koja vrsta rutine na vas najbolje deluje. Neki ljudi često osećaju glad ili se bore sa padom nivoa šećera u krvi tokom dana, usled čega su manji, česti obroci bolja opcija za njih.

Najčešći problem kod posta je da su ljudi skloni da se prejedaju onim danima kada ne poste. Zato iznenađuje činjenica da navedena istraživanja nisu pokazala da do ovoga dolazi. Da li ova vrsta dijete deluje na vas ili ne verovatno zavisi od vaše ličnosti, načina života i sklonosti pri izboru hrane.

Izvor: mcall.com/

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Send this to friend