Kako i zašto treba da pripazimo na unos slatkiša i grickalica?

0

Većina ljudi jede slatkiše i grickalice u skoro svim prilikama, nezavisno od toga da li su gladni ili ne, u društvu ili sami, a posebno za njima posežu kada imaju loš dan ili im treba uteha. Slatkiši i grickalice su prehrambeni proizvodi koji najčešće imaju izrazito visoku energetsku i vrlo nisku hranljivu vrednost, te se popularno nazivaju i namirnicama koje obiluju „praznim kalorijama“.

Nutricionistički i zdravstveno gledano, nije preporučljivo konzumirati ovakvu vrstu hrane jer dobro uravnoteženom i raznovrsnom ishranom, koja ne uključuje slatkiše i grickalice, možemo da dobijemo sve potrebne nutrijente. Prirodna potreba organizma za slatkišima i grickalicama ne postoji, pa se postavlja pitanje zašto nam se onda ova hrana toliko sviđa? Odgovor leži u psihološkim i biološkim karakteristikama određene osobe i njenog organizma.

Ljudi se rađaju sa posebnim afinitetom prema slatkim i slanim ukusima. Priroda se pobrinula da imamo sposobnost brzog prepoznavanja hrane koja je energetski i nutritivno bogata, kao što je slatka, slana i masna hrana, kao i da prepoznamo onu hranu koja može da sadrži otrov ili da bude pokvarena, a koja je najčešće gorkog i kiselog ukusa.

Važno je pomenuti i uticaj emocionalnog stanja na izbor hrane, a to je osećaj žudnje za određenom hranom ili ukusima, te izgovaranje rečenica poput „Baš mi se jede nešto slatko!“ ili „Mogli bismo nešto da grickamo“. Još jedan razlog zbog kojeg ponekad osećamo potrebu za određenom vrstom hrane je i nedostatak pojedinih nutrijenata u organizmu. Vitamini i minerali imaju važnu ulogu u održanju nervnog sistema, zbog čega neuro-emotivna neravnoteža, koja podrazumeva neuobičajeno funkcionisanje nervnog sistema i promene u ponašanju, vrlo često može biti posledica njihovog nedostatka ili neuravnoteženosti. To ujedno potvrđuje koliko je ishrana povezana s našim osećanjima i psihološkim stanjima.

Hrana svih ukusa, boja i tekstura danas je široko dostupna i jeftina, a naša iskonska naklonost prema slatkom i slanom, u kombinaciji sa užurbanim životnim stilom, dovela je do neuravnoteženog unosa hrane, kao i stvaranja loših navika u ishrani. Prekomerno uživanje u slatkom i slanom dovodi do razvoja mnogih bolesti, koje značajno smanjuju kvalitet života, kao što su gojaznost, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes i mnoge druge.

Da je decu od najranijeg uzrasta potrebno edukovati o važnosti pravilne i uravnotežene ishrane pokazuju i rezultati istraživanja sprovedenog na više od 4.800 učenika sedmih razreda iz 61 osnovne škole u Srbiji, u okviru projekta Zdravo Rastimo, kojim kompanija Nestlé nastoji da doprinese odrastanju zdravijih generacija. U proteklih šest sezona, istraživanja su pokazala kako devojčice svakodnevno konzumiraju više slatkiša u odnosu na dečake, a zabrinjavajuć je podatak za prošlu sezonu koji je pokazao da čak 27,4 odsto sedmaka konzumira slatkiše dva ili više puta dnevno.

Globalna zabrinutost za zdravlje ljudi, naročito mladih, rezultirala je velikim brojem nutricionističkih istraživanja kojima se utvrdila količina, kao i razlozi konzumacije slatkiša i grickalica. Zanimljivo je da u odnosu na Severnu Ameriku, Evropa proizvodi dva i po puta više slatkiša i približno isto slanih grickalica, što upućuje na to da je snacking postao jako popularan u svim evropskim zemljama. Među najvećim sladokuscima u Evropi ističu se Nemci, sa unosom slatkiša od 13 kg po stanovniku godišnje, a slede ih Irci sa 11,9 kg i Švajcarci sa oko 11,5 kg po stanovniku. Percepcija slatkiša i grickalica kao obroka, a ne kao međuobroka ili deserta opasna je za zdravlje i narušava kvalitet života.

Uz ubrzani tempo života, ponekad je vrlo teško pridržavati se uputstava nutricionista, i zato je edukacija o pravilnoj i uravnoteženoj ishrani, kao i usvajanje zdravih životnih navika od malih nogu izuzetno važna.

Sedam saveta kako pametno odabrati grickalice i utoliti želju za slatkim i slanim

Grickanje i uživanje u slatkom ne mora da bude u potpunosti nezdravo, već samo treba biti mudar i pametno odabrati grickalice. U nastavku vam donosimo nekoliko saveta i trikova kako „pametnije“ odabrati slatke i slane grickalice i tako smanjiti unos šećera i soli.

  1. Žitno – voćne energetske pločice su odličan izbor kao slatka užina na poslu ili u školi.
  2. Sušeno, pa čak i kandirano voće bolji je izbor od gumenih i/ili tvrdih bombona.
  3. Umesto „obične“ čokolade birajte tamnu čokoladu ili onu sa sušenim i orašastim voćem.
  4. Čokoladni fondu od tamne čokolade sa voćem je odličan začin svake zabave, ali treba pripaziti na količinu čokolade koja se konzumira.
  5. „Lizalice“ od voća i čokolade mogu poslužiti kao užina koji ćete pojesti na poslu ili u školi. Lizalice je vrlo jednostavno pripremiti – pola banane nabodite na štapić i umočite u otopljenu tamnu čokoladu, postavite na masni papir i stavite u frižider dok se čokolada ne stegne.
  6. Ako volite hrskavo, čips od jabuke je odličan izbor kada vas uhvati želja za grickanjem. U prodavnicama zdrave hrane postoje i čipsevi od kelja i šargarepe, odnosno slane varijante „pametne“ hrskave užine.
  7. Posoljeni prženi bademi su stara varijanta današnjih slanih grickalica, a odličan izbor je i kikiriki u ljusci.

Autorka: dr.sc. Tena Niseteo, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije

Oglašavanje

Pratite nas na Facebook-u

O autoru

Krenuo sa sportom, prešao na turizam, završio na internetima. Analogno dete u digitalnom svetu. Ne voli nepravdu. Kolumnista.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend