Promocija monografije o 120 godina postojanja restorana „Šaran“ u Zemunu

0

U ponedeljak, 12.juna, u restoranu „Šaran“, održana je promocija monografije o 120 godina postojanja i rada ovog restorana.

Na preko sto stranica, uz obilje arhivskih i umetničkih fotografija, u luksuznoj opremi dostojnoj velikog jubileja i u dva izdanja srpskom i engleskom, monografija „Šaran“ kombinacijom istorijskih činjenica i literarne forme bajke, čitaocima donosi podjednako uzbudljivu, ali i nežnu priču o istoriji i tradiciji jednog od najznamenitijih prestoničkih restorana, ali i jednog od najspecifičnijih delova Beograda – Zemuna, grada u gradu.

„Elem! Bio jednom jedan blatom oblepljen kućerak u Zemunu, na obali Dunava, na ćošku gde se kraj gardoške kaldrme sastaje sa krajem keja (koji je, doduše, nastao mnogo kasnije, ali je, na ovom mestu priče i za današnjeg gosta, baš slikovito da se tako kaže). Izgrađen je ko zna kada ili možda baš onda kada između Zemuna i rita preko puta počinje da saobraća skela. (…) Veliki promet morao je inspirisati tadašnje vlasnike da započnu najprirodniji mogući posao na takvom mestu – da otvore krčmu. I zvala se, ta prva, takođe najlogičnije – „Kod skele“…

A onda je 1896, iste godine kada se na Gardošu uzvisila Milenijumska kula, Vićentije Vuković, potonji ugledni gostioničar (…) odlučio da na mestu stare krčme otvori gostionicu „Zlatni šaran“ i da tako i sam zaplovi na „zlatnom“ talasu tadašnjeg zemunskog ugostiteljstva, podižući nivo i ponude i usluge (…) Ostalo je zabeleženo da je kujnu – da kažemo po starinski – vodila supruga Vićentija Vukovića, Jelena, svima poznatija kao Lenka, i „Zlatni šaran“ je vrlo brzo postao čuven po raznim specijalitetima od ribe, koju su lovili zemunski alasi i odmah ujutro prodavali gazda-Vićentiju. Posebno čuvena bila je gospa-Lenkina riblja čorba, o kojoj se glas časkom proneo, pa su ubrzo zaista počeli da dolaze i otmeni gosti iz inostranstva, iz Beograda, lađom. (…)

Menjali su se potom razni vlasnici kroz različita vremena… Sve te duge godine, decenije, a sad već možemo govoriti i o celom veku – pa i više od njega – „Šaran“ je ne samo radio, već, kako se iz hronika da pročitati dobro radio. I kada je bilo pobačaja, gosti ga nisu napuštali. (…) Teških devedesetih godina prošlog veka, kojih se malo ko po dobru seća, i „Šaran“ je podneo najteže dane, živeći najviše od sećanja i stare slave, koja je ipak toliko velika i tako blistava da ga je odbranila, očuvala i prenela u novi milenijum.

I sve to u istoj kući, na ćošku Gardoša dunavske obale (…) Dokaz postojanosti u vremenu koje se stalno menja i koje sve menja…

Novo doba za „Šaran“ počinje oktobra 2003, kada u njegovu priču i istoriju ulazi Jasmina Vekić, koja zaokružuje ekskluzivnost ovog restorana u njegovom novom životu, na početku novog milenijuma, dok svoje goste ležerno zaogrće istorijom i tradicijom dugom 120 godina.“

Monografiju „Restoran Šaran, 1896-2016“ objavila je u suizdavaštvu sa Jasminom Vekić, zemunska Agencija „Čubrilo“, a štampala kompanija „Birograf“. Tehničko uređenje bilo je povereno Draženu Rumenčiću, dizajn knjige potpisuje Dragan Đurđevića, a prevod teksta za izdanje na engleskom jeziku, Sanja Bajrić. Umetničke fotografije delo su likovnog umetnika fotografije Đorđa Čubrila i njegovog talentovanog sina, studenta Akademije umetnosti, Nikole Čubrila.

Autor teksta je novinar Prvog programa Radio Beograda Elizabeta Arsenović.

Prema želji Jasmine Vekić, kompletan prihod od prodaje monografije „Restoran Šaran, 1896-2016“ ići će u korist Dečjeg odeljenja Zemunske bolnice.

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo… Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

Send this to friend